Malo je krivičnih dela koja izazivaju toliku pažnju javnosti, istovremenu znatiželju i gnušanje, kao silovanje. Njegova posebnost leži ne samo u posebnim, bitnim elementima bića krivičnog dela koja su sasvim specifična i krajnje intimna već, kako se veruje i u posebnom, specifičnom profilu njegovog učinioca. Kada se neko silovanje otkrije, javnost neprestano govori o njemu : to su priče i ispovesti koje se rado - i pišu i čitaju.

            Zato se nikad ne bi reklo da je procenat učešća ovog krivičnog dela u ukupnom kriminalitetu koji se procesuira samo između 1 i 2 procenta. Predpostavlja se međutim da je tamna brojka kod svakog od ovih krivičnih dela (broj neotkrivenih a izvršenih dela) ogromna, naročito kod nas - gde ni društvo, ni krivičnoprocesni mehanizmi ne pružaju adekvatnu pomoć i podršku žrtvama.Konzervativna sredina, neobrazovanost, opšte odsustvo empatije samo su neki od faktora koji utiču na to da žrtve, zaista retko prijavljuju izvršenje ovog tipa krivičnih dela. Ne sme se tu zanemariti ni činjenica da jedna žrtva silovanja najmanje tri puta mora da ponovi svoj svedočki iskaz: u policiji (kada delo prijavljuje), pred istražnim sudijom (u toku istrage) i pred sudskim većem (na glavnom pretresu). Bez obzira što se radi o postupcima u kojima je javnost obavezno isključena, ipak je u svakoj od tih prilika nužno prisutno više, previše osoba. Dodatni problemi koji prate jedan takav proces sastoje se u činjenici da se radi o najteže dokazivom krivičnom delu, jer svedoka najčešće nema, povrede na žrtvi nisu na vreme uočene ili je žrtva prekasno (u odnosu na povrede) delo prijavila tako da se u najvećem broju slučajeva dođe do situacije poznate kao: „njena reč protiv njegove“. U takvoj situaciji sud uvek odlučuje in dubio pro reo – u korist okrivljenog.

           Krivično delo silovanje inkriminisano je odredbom čl.178. Krivičnog zakonika i pripada grupi krivičnih dela protiv polne slobode. Njegov primarrni zaštitni objekt zaista jeste polna sloboda ali istovremeno i dostajnstvo ličnosti žrtve, kakav je bio i raniji naziv ove grupe krivičnih dela. Pored silovanja, u ovoj glavi nalaze se i sledeća krivična dela: obljuba nad nemoćnim licem (čl.179), obljuba sa detetom (čl.180), obljuba zloupotrebom položaja (čl.181), nedozvoljene polne radnje (čl.182), podvođenje i omogućavawe vršenja bluda (čl.183), posredovanje u vršenju prostitucije (čl.184), prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju (čl.185), navođenje maloletnog lica na prisustvovanje polnim radnjama (185a) i iskorišćavanje računarske mreže ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnom licu (čl.185b).

           Po svojoj suštini, silovanje predstavlja prinudnu obljubu odnosno vršenje obljube uz upotrebu prinude, pri čemu je u pitanju prinuda koja predstavlja: upotrebu sile ili ozbiljne kvalifikovane pretnje – pretnje kojm se stvalja u izgled zlo koje se odnosi na lišenje života ili povredu tela tog ili njemu bliskog lica.

          Izvršilac ovog krivičnog dela može biti svako lice, dakle ili muško ili žensko lice, za razliku od ranijeg KZRS kada je silovanje mogao da izvrši samo muškarac.

           Radnja izvršenja je dakle dvoaktna: vršenje prinude i vršenje obljube ili sa njom izjednačenog čina. Krivični zakonik iz 2005.godine prvi put uvodi termin „čina izjednačenog sa obljubom“ i pritom ga ne definiše, ali kako je u ovom zakoniku izostavljen termin „protivprirodnog bluda“ može se pretpostaviti da on predstavlja takav čin.Naročito je nezgodno to što ni taj termin nikada nije bio zakonski definisan već su ga izgrađivale teorija i praksa pa stoga nije bilo jedinstvenih shvatanja. U najširem smislu „protivprirodni blud“ predstavljao bi zadovoljavanje polnog nagona na neprirodan/protivprirodan način.Najčešće se pod njim podrazumevao samo analni koitus (immissio penis in anum) dok su immissio in os (u usta), inter femora (ispod pazuha), cunnilingus ili felatio (dodirivanje jezikom polnog organa) tretirani kao bludne radnje (nedozvoljene polne radnje). Sada, kada izvršilac silovanja može biti i žensko lice, jasno je da se taj pojam mora proširiti i na druge moguće radnje izvršenja.

          Izvršilac ovog krivičnog dela, seksualni prestupnik koji se često u laičkoj javnosti označava kao „seksualni manijak“, „seksualni psihopata“ najčešće nije duševno obolela osoba; generalno radi se o uračunljivom učiniocu krivičnog dela kome se sudi u opštem krivičnom postupku. Sve osobine koje se kod njega psihijatrijskim veštačenjem utvrde međutim ne čine dijagnozu koja bi bila relevantna u pogledu uračunljivosti, čak ni kada je u pitanju pedofilija, nekrofilija, zoofilija, urinofilija i dr.

           U laičkoj javnosti postoji više predrasuda o ovoj vrsti prestupnika koje su opasne i mogu dovesti do ozbiljnog narušavanja osnovnih načela krivičnopravnog sistema u jednoj državi, kao što je uvođenje telesnog kažnjavanja, a takvih predloga ima čak i u našoj stručnoj javnosti.

       Smatra se naime da izvršioci ovih krivičnih dela imaju pojačan seksualni nagon, što su kriminološka istraživanja pokazala ne samo netačnim već i suprotnim, ili da su „seksualni delinkventi“ skoro obavezno povratnici – predrasuda koju naročito neguje policija koja skoro po defaultu, dok traži nepoznatog izvršioca, najpre obavlja informativne razgovore sa već poznatim, ranijim izvršiocima ovih krivičnih dela (nije to međutim specifikum otkrivanja samo ove vrste kriminaliteta) uprkos statitističkim podacima koji ukazuju upravo suprotno - da je povratništvo kod ove vrste dela u odnosu na druga, zapravo najmanje.

         Statistički podaci policije, kao najčešćeg izvršioca ovog krivičnog dela prikazuju: muškarca, starosti do 30 godina, stanovnik urbanih sredina.

           Profil, koji nam u najvećem broju prikazuju veštaci sudske medicine, forenzičari i psihijatri izgleda ovako: neupadljiv, tih, zatvoren, doživeo prerane ejakulacije, delimičnu ili potpunu impotenciju, a svakako u brojnim situacijama doživeo podsmeh zbog svoje seksualnosti, nerado govori o seksualnim iskustvima. Ima naravno i potpuno drugačijih veštačaenja koja ukazuju na agresivnog izvršioca, sklonog upotrebi alkohola, dominatnog mužjaka, latentnog homoseksualca. Zato smo dakle na terenu koji je vrlo podložan za stvaranje predrasuda, na kom se zapravo i ne mogu uspostaviti čvrsti zaključci i jedinstveni profil učinioca. Važno je i ovde istaći da se nikada ne procesuira ličnost već neprihvatljivi postupak (krivično delo) te ličnosti

             Kao što je rečeno, javnost uvek sa pojačanom pažnjom prati informacije u vezi sa ovim krivičnim delima i njihovim izvršiocima i društvo ume da se brzo organizuje jer se radi o izuzetnom stepenu straha koji se oseća od ove vrste krivičnih dela. Svedoci smo da su u poslednje vreme pojačani pritisci za pooštravanjem kazni, pooštravanjem kaznene politike sudova, pa čak i za uvođenjem nekih vrsta telesnog kažnjavanja. Na facebook-u na primer, postoji nekoliko takvih grupa koje broje više hiljada članova kao: „Vratimo smrtnu kaznu za krivično delo silovanje“, „Najstrožije kazne za pedofile i silovatelje u Srbiji“, "Sto hiljada potpisa za promenu Krivičnog zakonika“.