Krivično delo Izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti predstavlja kažnjivo delo kojim se sankcioniše diskriminacija po osnovu: rase, nacionalnosti i veroispovesti.Njegova osnovna specifičnost leži u činjenici da - kao i neka druga krivična dela, prema radnji izvršenja može biti čuveni (i kod nas ozloglašeni) - verbalni delikt.
       U našem krivičnom pravu, biće ovog dela je toliko široko postavljeno, da prosto deluje neverovatno i nespojivo sa stanjem društva u kojem ga zatičemo - sa nacionalizmom i raznim drugim izmima koji su opseli ovo društvo poslednjih trideset godina.Za to je pretpostavljamo zaslužna antifašistička tradicija koju smo ipak negovali u decenijama nakon Drugog svetskog rata i čuveni princip bratstva i jedinstva, koji je bio jedan od najznačajnijih postulata bivše SFRJ.Kao i u svemu drugom, ni u nacionalizmu nismo bili dosledni pa je tako jedna vrlo moderna pravna kvalifikacija preživela u našem krivičnom zakonodavstvu, uprkos kretanjima u društvu.
       Diskriminatorsko ponašanje koje ima za cilj podrivanje bratstva i jedinstva među narodima i narodnostima SFRJ prvi put je kod nas inkriminisano Zakonom o zabrani izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i razdora odakle je preuzeto u Krivični zakonik iz 1951.godine a potom i u Krivični zakon SFRJ tako da je slična inkriminacija bila deo saveznog zakonodavstva sve do kraja postojanja savezne države. Danas se ono nalazi u odredbama čl.317.Krivičnog zakonika Srbije.
       Uprkos činjenici da su ove radnje kažnjive već više od 50 godina-svedoci smo postojanja ogromnih razmera izazivanja mržnje i netrpeljivosti koja je u ovom društvu buktala tolike godine čije su posledice brojni ratni zločini i ratovi na teritoriji bivše Jugoslavije, što znači da su i građani i pravosuđe bili samo nemi posmatrači i da zakonom sankcionisano protivpravno ponašanje nije od strane sudske vlasti bilo sankcionisano.

          Pravni okvir
        Današnji pravni okvir postojanja ovakve inkriminacije nalazi se u najpre u ustavnim odredbama, jer Ustav RS u brojnim odredbama jemči ljudska i manjinska prava, zabranjuje delovanje političkih stranaka koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih i manjinskih prava kao i izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje, zabranjuje diskriminaciju tako što se proklamuje da su pred ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, kao i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. I u drugim, brojnim odredbama Ustav jemči i proklamuje prava manjina u okviru priznatih medjunarodnih standarda i utvrđuje da se prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju.Mora se odista priznatai da proklamacija svih mogućih prava nikada nije bila naš problem, i da su naši ustavi uvek bili "napredni" (što se za ovaj - ako izuzmemo preambulu i definiciju države, ipak može reći); no problem predstavlja njegova konkretizacija, donošenje, a naročito primena zakona. U onakvoj Srbiji, od onomad u kojoj je svaka izgovorena reč predstavljala izazivanje i rasne i nacionalne i verske mržnje, za predmetno krivično delo niko nije procesuiran - nemi su bili i građani i pravosuđe.
      Tek nakon 3 godine od usvajanja Ustava kojim se dakle zabranjuje diskriminacija, u martu 2009. godine uz brojna protivljenja paradoksalno, manjinskih grupa, ipak je donet Zakon o zabrani diskriminacije. Njegovim usvajanjem nastupa nova era bar de lege ferenda, jer donosi brojne definicije koje onemogućavaju postojanje tzv.graničnih slučajeva. Definisani su sledeći važni pojmovi: diskriminacija - neposredna i posredna, govor mržnje kao i teški slučajevi diskriminacije.
      Iako je inkriminacija iz čl.317.KZ nastala mnogo pre ovog Zakona, njegove odredbe mogu biti korisne prilikom procesa sudskog silogizma, odnosno prilikom podvođenja konkretne radnje ozvršenja pod pravnu normu - dispoziciju krivičnog dela o kome govorimo.
        Zakon o zabrani diskriminacije 
    Diskriminaciju, prema odredbi čl.2.st.1. predstavlja svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. 
      Napokon, ovim Zakonom definisan je i granični slučaj: govor mržnje kao izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način (čl.11. Zakona)
        U čl.12. zabranjeno je čak i uznemiravanje i ponižavajuće postupanje ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. 
         Kao teški oblici diskriminacije u čl.13. označeni su:
      1. izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, jezika, političkog opredeljenja, pola, rodnog identiteta, seksualnog opredeljenja i invaliditeta;
    2. propagiranje ili vršenje diskriminacije od strane organa javne vlasti i u postupcima pred organima 
      3. propagiranje diskriminacije putem javnih glasila; 
      4. ropstvo, trgovina ljudima, aparthejd, genocid, etničko čišćenje i njihovo propagiranje; 
      5. diskriminacija lica po osnovu dva ili više ličnih svojstava (višestruka ili ukrštena diskriminacija); 
    6. diskriminacija koja je izvršena više puta (ponovljena diskriminacija) ili koja se čini u dužem vremenskom periodu (produžena diskriminacija) prema istom licu ili grupi lica;
    7. diskriminacija koja dovodi do teških posledica po diskriminisanog, druga lica ili imovinu, a naročito ako se radi o kažnjivom delu kod koga je pretežna ili isključiva pobuda za izvršenje bila mržnja, odnosno netrpeljivost prema oštećenom koja je zasnovana na njegovom ličnom svojstvu
      Označeni su i tzv. posebni slučajevi diskriminacije koji se zabranjuju: diskriminacija u postupcima pred organima javne vlasti, diskriminacija u oblasti rada, u pružanju javnih usluga i korišćenju objekata i površina, verska diskriminacija, u oblasti obrazovanja i stručnog osposobljavanja, na osnovu pola, seksualne opredeljenosti, prema deci, na osnovu starosnog doba, nacionalnih manjina, zbog političke ili sindikalne pripadnosti, diskriminacija osoba sa invaliditetom ili uopšte s obzirom na zdravstveno stanje.
     Zakon uvodi i sudsku zaštitu i daje pravo na tužbu svakom ko je povređen diskriminatorskim postupanjem.U postupku se shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku. Postupak je, po sili zakona hitan ( u praksi, videćemo). Revizija je uvek dopuštena.
      O primeni zakona vodi računa Poverenik koji ima pravo i na podnošenje ove tužbe i koji prema slovu zakona mora biti izabran u roku od 60 dana od 01. januara 2010.godine, dakle do 3.marta 2010.godine, pa iako se sada nalazimo u sredini aprila meseca, isti još uvek nije izabran. Njega bira Narodna skupština Republike, većinom glasova. Toliko od očekivanja od ovog Zakona, no ipak se moramo nadati jer se negdašnja skupštinska većina kod izbora onog drugog poverenika očito prevarilа, a građani su mnogo dobili.

        Krivična dela
        Kao krivična dela kojima se naše društvo štiti od raznih oblika diskriminacije u Krivičnom zakoniku propisana su: povreda ravnopravnosti - čl.128, povreda prava upotrebe jezika i pisma - čl. 129, povreda slobode izražavanja nacionalne ili etničke pripadnosti – čl.130, povreda slobode ispovedanja vere i vršenja verskih obreda – čl.131, povreda ugleda zbog rasne, verske, nacionalne ili druge pripadnosti –čl.174, izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i net rpeljivosti 317 sa kvalifikovanim oblikom iz čl.321, organizovanje i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina – čl.375 i krivično delo rasna i druga diskriminacija – čl.387).
      Krivično delo Rasna i druga diskriminacija iz čl.387. KZ pretrpelo je znatne dopune najnovijim novelama Krivičnog zakonika iz septembra meseca prošle godine. Delo je ostalo u nižoj stvarnoj nadležnosti, sudi ga Osnovni sud jer su zaprećene kazne do 3 godine zatvora. Dodata su dakle dva nova stava, koja glase:
        Stav 4) Ko širi ili na drugi način učini javno dostupnim tekstove, slike ili svako drugo predstavljanje ideja ili teorija koje zagovaraju ili podstrekavaju mržnju, diskriminaciju ili nasilje, protiv bilo kojeg lica ili grupe lica, zasnovanih na rasi, boji kože, verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etničkom poreklu ili nekom drugom ličnom svojstvu
        Stav 5) Ko javno preti da će, protiv lica ili grupe lica zbog pripadnosti određenoj rasi, boji kože, veri, nacionalnosti, etničkom poreklu ili zbog nekog drugog ličnog svojstva, izvršiti krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora veća od 4 godine.
       Mora se priznati, dosta široko postavljena radnja izvršenja koja prema zaštićenom subjektu nikog ne izostavlja, jer se na kraju nalazi formulacija ili nekom drugom ličnom svojstvu. Za procenu, šta bi bilo lično svojstvo, a šta ne – po našem mišljenju, valja koristiti definiciju iz Zakona o zabrani diskriminacije jer je u odredbi čl.2.st.1. ona posredno sadržana. Prema toj odredbi, lična svojstva bi bila: rasa, boja kože, preci, državljanstvo, nacionalna pripadnost ili etničko poreklo, jezik, verska ili politička ubeđenja, pol, rodni identitet, seksualna orijentacija, imovno stanje, rođenje, genetske osobenosti, zdravstveno stanje, invaliditet, bračni i porodični status, osuđivanost, starosno doba, izgled, članstvo u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i druga stvarna, odnosno pretpostavljena lična svojstva.

         Izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti iz čl.317. Krivičnog zakonika
      Osnovni oblik (stav 1.) krivičnog dela glasi: Ko izaziva ili raspiruje nacionalnu, rasnu ili versku mržnju, ili netrpeljivost među narodima ili etničkim zajednicama koje žive u Srbiji

     Analizirajući odredbu stava 1. uočavamo da je radnja izvršenja definisana kao izazivanje ili raspririvanje mržnje ili netrpeljivosti. Radnje izazivanja odnosno raspirivanja pritom nisu definisane ali se razume da „izazivanje“ predstavlja stvaranje, prouzrokovanje mržnje ili netrpeljivosti a „raspirivanje“ – učvršćivanje, produbljivanje mržnje ili netrpeljivosti. S druge strane, mržnju i netrpeljivost ne treba definisati jer se radi o opštim, notornim stanjim, a valja napomenuti da je netrpeljivost nešto blaži oblik osećanja od mržnje.
       Ono što je važno napomenuti jeste da se izazivanje i raspirivanje mogu izvršiti na bilo koji mogući način jer je radnja izvršenja ovog dela zapravo definisana kroz posledicu – bitno je da se takvom radnjom želi izazvati mržnja, razdor, netrpeljivost, zavist, poniženje...Najčešća radnja izvršenja jeste propaganda – govor, ali se kao česti oblik pojavljuje i pisanje grafita, iskaza koji sadrže izlive mržnje i diskriminacije. Delo se može izvršiti i činjenjem ali i nečinjenjem, kao recimo uskraćivanjem nekog zakonskog prava po nacionalnom, rasnom ili verskom principu.Delo postoji i ako je radnja izvršenja učinjena i samo prema jednom oštećenom – naravno ako ima za cilj izazivanje mržnje prema celoj etničkoj, verskoj ili nacionalnoj zajednici.
       Posledica ovog krivičnog dela sastoji se u povredi nacionalnih, rasnih ili verskih osećanja ljudi koji pripadaju tim grupama ali i stvaranje ili produbljivanje mržnje ili netrpeljivosti među zajednicama, većinskim i manjinskim.
      Imajući sve ovo u vidu jasno je da je u pitanju i verbalni delikt, krivično delo koje se može izvršiti i kroz govor mržnje, kao onomad kada je jedan poslanik sa govornice Narodne skupštine vređao drugog narodnog poslanika nazivajući ga pripadnikom manjinske etničke zajednice, a potom se sa te iste govornice izvinio toj etničkoj zajednici pravdajući se da je mislio na njihov „mentalitet“. Pitam se da li je i u drugim društvima tako, da li recimo neki Šveđanin drugog želi da uvredi kada mu, na primer kaže :“ Luksemburžaninu, jedan!“ .
       Ovo krivično delo može biti izvršeno samo sa umišljajem, što znači da učinilac mora biti svestan da svojim postupanjem/nepostupanjem izaziva /raspiruje mržnju/netrpeljivost, da to čini upravo na verskoj, nacionalnoj ili rasnoj osnovi te da upravo to želi, odnosno na to pristaje.
Pokušaj ovog krivičnog dela je moguć i kažnjiv je, a postoji u onim situacijama kada nakon radnje izvršenja ne nastupi posledica, kada npr. i pored govora mržnje ne dođe do stvaranja ili produbljivanja mržnje rasne, verske ili nacionalne mržnje ili netrpeljivosti.To je ipak teško zamisliti jer na dugi rok, kao kamen po kamen, ređaju se osećanje za osećanjem – a onda najčešće više nije moguća integracija.
      Osnovno delo je u stavu 2. kvalifikovano sledećim načinima izvršenja: prinudom, zlostavljanjem, ugrožavanjem sigurnosti, izlaganjem poruzi nacionalnih, etničkih ili verskih simbola, oštećenjem tuđih stvari, skrnavljenjem spomenika, spomenobeležja ili grobova – za koje je zaprećena stroža kazna.
U stavu 3. predviđen je i kvalifikovan oblik s obzirom na svojstvo izvršioca kao i težom posledicom: ako se osnovno delo vrši zloupotrebom položaja ili ovlašćenja ili ako je usled tih dela došlo do nereda, nasilja ili drugih teških posledica za zajednički život naroda, nacionalnih manjina ili etničkih grupa koje žive u Srbiji

    Ako se naposletku ovako postavljeno krivično delo, nakon zakonske realnosti sagleda kroz svakodnevni život ne čudi panika koju neki od nas oste, kada pročitaju:

      Leskovac -- Član leskovačkog Gradskog veća Ašim Saitović je optužio Srpsku naprednu stranku da je u saopštenju povodom Dana Roma uvredila pripadnike te nacionalne manjine.Zdravstveni savet SNS Leskovca je povodom Dana Roma, 8. aprila, izdao saopštenje u kome se, između ostalog, navodi da je dokazano da je stupanje Romkinja u brak od 13. do 15. godine "indikator niskog morala i izopačenosti te socijalne sredine i u predikciji je lošeg životnog ishoda i roditelja i potomaka". "Smatram da je sramno i nedopustivo da se o Romima govori kao o ljudima 'niskog morala', a o našoj nacionalnoj zajednici kao o 'izopačenoj'. Ovakvi stavovi SNS-a izazvali su opravdani revolt svih Roma koji žive u Leskovcu", naveo je Saitović.Međutim, naprednjaci su odbacili optužbe, navodeći da su samo citirali jednu studiju američkih naučnika koja se odnosi na Eskime i Latinoamerikance. (12. april 2010. www.b92.net)
      Subotica -- Na zgradi u kojoj su prostorije Demokratskog saveza Hrvata Vojvodine u Subotici, osvanuo grafit "Marš iz Srbije!".Gradonačelnik Subotice Saša Vučinić ocenio je ispšisvanje grafita kao bezumni akt primitivnih pojedinaca, koji ne odražavaju mišljenje građana Subotice. "Uveren sam da je ovaj šovinistički napis delo primitivnih pojedinaca, koji ne odražavaju mišljenje građana Subotice. Srbija i Subotica u 21. veku jesu i biće siguran dom svim njenim građanima, bez obzira na veru, nacionalnost i druge različitosti", istakao je gradonačelnik u saopštenju. Ubeđen sam, naveo je Vučinić, da nas negovanje tih razlika neraskidivo spaja i da se to ne može ni jednim incidentom poremetiti. "Naprotiv, ovakav bezumni akt će nas još više učvrstiti i ujediniti u misiji da sačuvamo multietničnost i multikulturalnost kao najveće vrednosti naše sredine", istakao je gradonačelnik Subotice. (8. april 2010. www.b92.net)

      Beograd -- Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska prava Marko Karadžić poziva RTS da se izvini Jevrejima jer se, kako ocenjuje, koristio govorom mržnje u izveštavanju.Karadžić je pozvao Radio-televiziju Srbije da se javno izvini svim Jevrejima i građanima Srbije, jer postoji osnovana sumnja da su izveštavajući koristili govor mržnje koji je zasnovan na već postojećim predrasudama i diskriminatorskim stavovima o Jevrejima.Karadžić je objasnio da je sinoć u Drugom dnevniku vest o sastanku ministarke pravde Snežane Malović sa predstavnicima Jevrejske opštine, koji se odnosi na suđenje Peteru Egneru zbog učešća u egzekuciji 17 000 civila tokom Drugog svetskog rata, i na neophodnost donošenja zakona koji sprečava negiranje holokausta, završena rečenicom "Jevreji su morali i o parama, iskoristivši razgovor o restituciji". "Smatram da je ovo direktno širenje predrasuda i da negira svu iskrenu borbu protiv diskriminacije i našem odnosu prema žrtvama iz prošlosti", rekao je Karadžić Tanjugu. Karadžić je ukazao da je potrebno da se RRA uključi u ispitivanje ovog slučaj i da najoštrije kazni odgovorne, koji u ovom slučaju na direktan i neprofesionalan način ugrožavaju ljudska prava naših građana. (1. april 2010. www.b92.net) 

     Beograd -- Iako Srbija važi za jednu od najtolerantnijih zemalja na Balkanu, postoje sporadični slučajevi, koje stručnjaci karakterišu kao rasizam. 21. mart u svetu se obeležava kao međunarodni dan borbe protiv rasizma, u znak sećanja na masakar u Južnoafrickoj republici kada je 1960. tokom mirnih demonstracija protiv aparthejda ubijeno 69 demonstranata. Osman Balić, koordinator Lige za dekadu Roma kaže da rasizma ima u Srbiji ali su to sporadični slučajevi. Primer rasizma je po njemu način na koji su raseljeni Romi koji su živeli ispod Gazele. "Poslednji i najsvežiji primer je ponašanje gradonačeknika Beograda kada se jedan politički problem pokušava da se zaodene i krivica za neuspešnu priču oko mosta Gazele prebaci na siromašne Rome, što za posledicu ima ne brže rešavanje problema mosta nego spinovanje tog stereotipa o Romima i predstavljanje Roma kao remetilačkog faktora u procesu rešavanje problema saobraćaja u Beograda“, kaže Balić. Prema Balićevim rečima prikrivenog rasizma bilo je i u Nišu prilikom promene naziva Južnog bulevara u Ulicu Šabana Bajramovića. "To je prosto tema o kojoj svi rado ćutimo, ali to jeste pojamni oblik rasizma, drugog objašnjenja nema“, kaže on. I supruga pokojnog pevača, Milica Bajramović, smatra da žitelji Južnog bulevara nisu želeli promenu naziva ulice samo zato što je on bio Rom. "To je rasizam, čist rasizam. Ako su obećali, oni čak nisu ni tablu postavili, niti ja kao njegova supruga znam da i se zove ta ulica Šabana Bajramovića“, kaže ona. Žitelju Južnog Bulevara, sa kojima je razgovarala ekipa B92, tvrde da njihov pokušaj da sačuvaju stari naziv ulice ne može da se okarakteriše kao rasizam: "Ma kakav rasizam, nema ni govora o tome, niko nije ni pomislio na rasizam. Mislim da je to stvarno bezobrazno sa njihove strane.“ "Zar nema mesta u njihovom naselju da to bude tamo?“ "Nema veze sa rasizmom, to što je pevao i gde je bio to njegov uspeh i njegova profesija, a inače nikave veze sa rasizmom nema.“ Posle skoro godinu dana od donošenja skupštinske odluke o promeni naziva ulice na kućama su i dalje table sa nazivom Južni bulevar, a obeležja sa imenom Šabana Bajramovića nigde nije postavljeno. (21. mart 2010. www.b92.net)

     Beograd -- Savez jevrejskih opština Srbije zatražio je od Tužilaštva da privremeno zabrani distrubuciju knjige Jirgena Grafa "Mit o holokaustu".U ovoj knjizi se negira postojanje gasnih komora u u nacističkom koncentracionom logoru Aušvic iz vremena Drugog svetskog rata. Savez jevrejskih opština je zatražio privremenu zabranu distribuciju knjige do okončanja postupka. Predsednik Saveza jevrejskih opština Aleksandar Nećak objašnjava za B92 da taj savez ne insistira da ljudi koji pišu knjige sa antisemitskim sadržajem budu hapšeni i zatvarani. “Samo tražimo da se te knjige ne mogu kupovati u knjižarama, da se zaplene i onemogući materijalno dobijanje koristi od njih, jer sam siguran da, onog momenta kada ti, navodno, pisci ne budu imali materijalne koristi, neće to raditi“, kaže Nećak i dodaje da je staro pravilo da nekoga kaznite tako što mu nećete dati da ima materijalne koristi od toga što radi i da se bogati na odvratnim stvarima kao što su sadržaji tih knjiga. Grafova knjiga je kod nas nedavno objavljena i dobila je kataloški broj u Narodnoj biblioteci Srbije. Nećak podseća i da je autor "Mita o holokaustu" već u Švajcarskoj osuđen na 15 meseci zatvora, ali je pobegao iz zemlje. Nećak dodaje da je knjiga napisana u Švajcarskoj, a pisac je osuđen na 15 meseci. Međutim, pobegao je odatle i otišao na istok. “Tamo se oženio i sada piše odatle. Švajcarska ima snage da spreči širenje takvih laži i antisemitskih bljuvotina, a mi tu knjigu, nakon što je osuđen, objavljujemo kod nas“, izjavio je Nećak. Kako tvrde u Savezu jevrejskih opština, u našim knjižarama i na sajmovima knjiga može se naći više od stotinu naslova sa ovom tematikom. (13. mart 2010. www.b92.net)

     Temerin -- Nasilnici su u Temerinu na nacionalnoj osnovi napali dvojicu mladića mađarske nacionalnosti, kaže vojvođanski sekretar za nacionalne manjine Tamaš Korhec. Pokrajinski sekretar je agenciji Beta rekao da su se u Temerinu u roku od devet dana desila dva napada na mladiće mađarske nacionalnosti starosti od oko 20 godina koje su grupe takođe mladih nasilnika prvo pitali koje su nacionalnosti, pa ih potom pretukli.Pokrajinski sekretar je danas u Temerinu posetio povređene mladiće. On je naveo da je policija identifikovala napadače u prvom slučaju, dok za drugom grupom nasilnika još traga. Korhec se založio za strože kazne za ekstremiste koji izazivaju incidente na nacionalnoj osnovi. "Mislim da novčane kazne nisu dovoljna sankcija za ovakve slučajeve. Naprotiv, takve kazne samo ohrabruju nasilnike da nastave nasilje na etničkoj osnovi", rekao je Korhec. Podsetio je da Vlada Vojvodine već pet godina radi na promociji različitih programa tolerancije i međusobnog uvazavanja, koji su namenjeni deci školskog uzrasta. Prema njegovom mišljenju, u Vojvodini se sigurno dešava još napada na nacionalnoj osnovi kao što su napadi u Temerinu, ali ih oštećeni iz straha ne prijavljuju. "Broj ekstremnih grupa sigurno je mali, ali ako ih na vreme ne izolujemo ili ne kaznimo na odgovarajući način, oni će se osiliti poput fudbalskih huligana", kazao je Korhec. Dodao je da je u Temerinu već duže vreme u toku "rat grafitima mržnje" i zatražio od državnih organa i od javnosti da reaguju na ovakve pojave. "Otišao sam baš danas u Temerin, kada se obeležava Međunarodni dan sećanja na holokaust, da još jednom pošaljemo poruku o štetnosti međunacionalne mržnje i isključivosti", objasnio je Korhec. Opština Temerin je etnički mešovita i naseljena je uglavnom Srbima i Mađarima. U toj opštini i ranije je bilo incidenata na međunacionalnoj osnovi.(27. januar 2010. www.b92.net)

     Bečej- U Bačkom Petrovom Selu, sudeći po izjavama i prijavama oštećenih, od početka 2007. godine učestali su incidenti (fizički i verbalni) na međunacionalnoj osnovi. U toku ove godine čak i u osnovnoj školi „Šamu Mihalj“ su se dešavale tuče između đaka srpske i mađarske nacionalnosti. Direktor škole Ferenc Beretka međutim ne može da tvrdi da su to bile tuče po nacionalnoj osnovi. Učestali fizički i verbalni napadi u Bačkom Petrovom Selu su počeli od januara meseca, a eskalirali su u junu i julu mesecu, kazao je Ištvan Đere, jedan od roditelja. Po svedočenju roditelja, u poslednjih 6 meseci oko dvadesetoro dece je pretučeno ili na drugi način poniženo po nacionalnoj osnovi. Roditelji pretučene dece obraćali su se policiji, tužilaštvu, političkim partijama, mesnoj zajednici za pomoć, međutim to je do sredine avgusta meseca izostalo i zato su se pojedini roditelji obratili i novinarima. Vesti su preneli neki od medija u Srbiji i mađarski mediji. Ištvan Đere, vlasnik preduzeća Familiacoop u Bačkom Petrovom Selu i nekadašnji inspektor u policiji, za Bečejski mozaik ispričao je šta se desilo njemu, njegovoj i deci drugih roditelja. Naglasio je da ne želi da generalizuje stvari i da kaže da u selu Srbi tuku Mađare, već da, kako je rekao, grupa kriminalaca napada mađarske mladiće. Po njegovim rečima pretukli su mu oba sina, mlađeg od 17 i starijeg od 19 godina. Poslednji slučajevi desili su se 10. juna i 20 jula, a pretučeni mladići i njihovi roditelji su oba puta pozvali policiju, podneli prijave policiji, opštinskom i okružnom tužilaštvu. (17. avgust 2007. www.becejski-mozaik.co.rs)